Šumadijska Nit / Vodiči / Sečenje slavskog kolača

Sečenje slavskog kolača, korak po korak

Piše porodica Šumadijske Niti · Objavljeno 6. oktobra 2026.

Ukratko: kolač seče sveštenik, u hramu posle liturgije ili kod kuće. Prvo pomene ukućane sa spiska, zatim kolač zaseče odozdo u obliku krsta i u zasekotine nalije crnog vina. Onda ga on i domaćin okreću u krug, kolač se celiva i na kraju prelomi. Na koliko delova se lomi i šta od njega ostaje u hramu, razlikuje se od kraja do kraja.

Šta treba da stoji na stolu pre početka

Sam obred traje kratko, pa sve mora da bude spremno pre nego što sveštenik počne. Ako se kolač seče u hramu, ovo nosiš sa sobom. Ako sveštenik dolazi u kuću, ovo ga čeka na slavskom stolu.

• Kolač, ceo i nenačet, pečatom okrenut nagore.
• Žito, u činiji, ako ga tvoja kuća sprema za tu slavu.
• Slavska sveća, već upaljena.
• Crno vino, otvoreno, u flaši ili čaši, tako da se može odmah naliti.
• Spisak imena živih ukućana, napisan čitko.

Šta tačno ide u torbu kad se polazi u hram, i kako da kolač ne strada usput, imamo u posebnom tekstu: Šta se nosi u crkvu za slavu.

Obred, redom

1. Molitve i pomen. Sveštenik čita molitve i pominje ukućane po imenu, sa spiska koji si mu dao. Domaćin i ukućani za to vreme stoje kraj stola.
2. Zasecanje odozdo. Sveštenik okrene kolač i na donjoj strani ga zaseče u obliku krsta. Lice kolača, sa pečatom i ukrasima, ostaje netaknuto.
3. Prelivanje vinom. U zasekotine se naliva crno vino, opet u obliku krsta, tako da vino uđe u testo.
4. Okretanje. Sveštenik i domaćin uhvate kolač i okreću ga u krug dok se peva. U mnogim kućama ruku na kolač stave i ostali ukućani, pa i deca.
5. Celivanje. Kolač se celiva.
6. Lomljenje. Na kraju se kolač prelomi. Negde na pola, negde na četiri dela, kako je u tom kraju običaj.

Zašto baš tako

Tumačenja se mogu čuti različita, a najčešće se kaže ovako: kolač je prinos Bogu u čast svetitelja koga kuća slavi, krst zasečen u testo podseća na Hristovu žrtvu, a okretanje u krugu, sa više ruku na istom hlebu, znak je da je porodica na okupu. Dublje objašnjenje rado će ti dati sveštenik, pa ga pitaj ako te zanima.

Ko drži kolač

Kolač drži domaćin. Ako domaćina nema, njegovo mesto zauzima domaćica ili najstariji u kući. Slava se nasleđuje sa kolena na koleno, pa onaj ko je nasledio slavu preuzima i ovo mesto za stolom. Ostali ukućani stoje uz njega, a gde je običaj, i oni stave ruku na kolač dok se okreće.

Šta biva sa kolačem posle

Ovaj deo se najviše razlikuje od kraja do kraja. U mnogim hramovima deo kolača ostaje u crkvi ili svešteniku, a ostatak domaćin nosi kući. Tamo kolač ide na slavski sto i deli se gostima, tako da svako dobije parče.

Ako ne znaš kako je u tvom hramu, pitaj pre početka, ne posle. Mnogo je lakše nego da stojiš sa polovinom kolača u rukama i pogađaš kome je namenjena.

Sitnice koje olakšavaju

• Kod kuće, sve pre zvona. Sto postavljen, sveća upaljena, vino otvoreno, spisak na stolu, i to pre nego što sveštenik pozvoni na vrata. On često tog dana obilazi više kuća.
• Bez noža pre obreda. Kolač se ne seče na kriške i ne načinje dok sveštenik ne završi. Na parčad se seče tek kad se deli gostima.
• U hramu, na vreme. Stigni pre kraja liturgije i drži kolač ravno dok čekaš red.
• Kući, isto kao i u hram. Prelomljen kolač je krhkiji od celog. Neka leži ravno, u čistom peškiru, sa delovima složenim jedan uz drugi.
• Datum. Ako slavu tek preuzimaš i nisi siguran kada pada, pogledaj kalendar slava po mesecima.

Za taj put od kuće do hrama i nazad tkamo torbe na razboju od domaće vune, dok vez i opšivanje radimo mašinski. Veća, 49×46 cm, pravljena je za slavski kolač, a manja, 46×43 cm, za bukliju. Poručuje se preko Vibera ili telefonom, stiže PostExpressom, a plaća se pouzećem.

Česta pitanja

Ko seče slavski kolač?

Sveštenik, u hramu ili u kući. Domaćin drži kolač i okreće ga zajedno sa sveštenikom, a ako domaćina nema, njegovo mesto zauzima domaćica ili najstariji u kući.

Šta se radi sa slavskim kolačem posle sečenja?

Deo kolača obično ostaje u hramu ili svešteniku, a ostatak se nosi kući, stavlja na slavski sto i deli gostima. Koliko ostaje i kome, razlikuje se od kraja do kraja, pa je najbolje pitati sveštenika u svom hramu.

Šta ako sveštenik ne može da dođe u kuću?

Posavetuj se sa sveštenikom iz svog hrama. Mnogi hramovi primaju kolač i kada porodica sama dođe, pa se sečenje obavi u crkvi, posle liturgije.

Napomena: obred smo opisali onako kako se najčešće vrši u hramovima Srpske pravoslavne crkve. Sitnice, naročito lomljenje kolača i to koliko ga ostaje u hramu, razlikuju se po krajevima. Za ono što važi u tvom hramu, merodavan je tvoj sveštenik.