Šumadijska Nit / Vodiči / Šta se nosi u crkvu za slavu

Šta se nosi u crkvu za slavu (spisak koji staje na jedan papir)

Piše porodica Šumadijske Niti · Objavljeno 6. oktobra 2026.

Kratko: u crkvu za slavu nosi se slavski kolač, žito, slavska sveća, crno vino i spisak imena živih ukućana. Ponegde se nosi i tamjan, a neki hramovi traže i poseban spisak upokojenih za pomen. Kolač mora da stigne ceo i nenačet, pa se nosi ravno, umotan u čist peškir ili u torbi.

Spisak, stavku po stavku

• Slavski kolač. Okrugao hleb sa pečatom na sredini i ukrasima od testa, onakvim kakve kuća ima običaj da pravi. Mesi ga domaćica uoči slave ili rano ujutru. Do sečenja se ne načinje, ni da bi se probalo da li je pečen.
• Žito (koljivo). Kuvana pšenica, najčešće sa šećerom i mlevenim orasima, u činiji pokrivenoj salvetom. Sprema se u slavu svetitelja i u spomen na pretke koji su slavu slavili pre nas. Kuće koje slave Gospodnji ili Bogorodičin praznik u mnogim krajevima žito ne spremaju.
• Slavska sveća. Voštana, od pčelinjeg voska. Neki je pale u hramu dok se kolač seče, drugi samo kod kuće, pred ikonom, gde gori ceo dan.
• Crno vino. Njime sveštenik krstoobrazno preliva kolač. Dovoljna je manja flaša, a ono što ostane vraća se kući na slavski sto.
• Spisak imena. Imena živih ukućana, čitko, jedno ispod drugog. Sveštenik ih pominje pri sečenju kolača. Ako hram traži i pomen za upokojene, njihova imena idu na poseban papir.
• Tamjan i prilog. Tamjan nose oni čija kuća ima taj običaj. Prilog za hram ili sveštenika je dobrovoljan i daje se koliko ko može.

Kada se ide i šta se dešava u hramu

Najčešće na sam dan slave, posle jutarnje liturgije. Raspored zavisi od hrama, pa je dobro da dan ili dva ranije pitaš u crkvi kada sveštenik seče slavske kolače. Za velike slave, kao što su Mitrovdan, Aranđelovdan ili Nikoljdan, red ume da bude dug: isti sveštenik tog jutra seče kolače desetinama porodica, jednoj za drugom.

Ako sveštenik dolazi u kuću, ništa od ovoga se ne nosi. Sve čeka na slavskom stolu, a uz to se često osveštava i vodica. Kako izgleda samo sečenje, korak po korak, opisali smo u vodiču Sečenje slavskog kolača.

U čemu se nosi, da kolač stigne ceo

Kolač je težak, mekan i, ako je pečen to jutro, još topao. Zato tri pravila: ravno, prozračno, čisto.

• Ravno. Kolač leži na dnu, pečatom nagore, i ništa teško ne stoji preko njega.
• Prozračno. U najlon kesi topao hleb se znoji i omekša odozdo. Pamuk, lan i vuna puštaju paru da izađe.
• Čisto. Kolač se umota u čist peškir ili ubrus pre nego što ode u torbu.
• Žito odvojeno. U činiji sa poklopcem ili pod salvetom, pored kolača, nikako na njemu.
• Flaša uspravno. Uz ivicu torbe, dobro zatvorena.

Mi upravo za ovo tkamo torbe, na razboju, od domaće vune, u dve veličine: 46×43 i 49×46 cm. Ako ne znaš koja odgovara tvom kolaču, izmeri mu prečnik i javi nam, pa ćemo ti reći.

Šta se najčešće zaboravi

1. Spisak imena. Napiši ga veče pre slave i odmah ga stavi u torbu.
2. Otvoreno vino. U hramu se vino preliva odmah, a vadičepa nema. Otvori flašu kod kuće i vrati čep, ili uzmi vino sa zatvaračem na navoj.
3. Šibice. Ako pališ sveću u hramu, ponesi svoje.
4. Vreme. Dođi pre kraja liturgije. Ko stigne posle, često čeka da sveštenik završi sa svima ostalima.

Česta pitanja

Da li se žito nosi u crkvu za slavu?

Da. Kada se kolač seče u hramu, žito se obično nosi zajedno sa njim, u činiji pokrivenoj salvetom. Kuće koje slave Gospodnji ili Bogorodičin praznik u mnogim krajevima žito uopšte ne spremaju.

Koje vino se nosi za slavu?

Crno vino. Sveštenik njime krstoobrazno preliva kolač pri sečenju. Dovoljna je manja flaša, a ono što ostane vraća se kući i služi uz slavu.

Šta se nosi ako sveštenik dolazi kući?

Ništa se ne nosi. Kolač, žito, upaljena sveća, vino i spisak imena čekaju na slavskom stolu. Ako se tog dana osveštava i vodica, pripremi se još činija sa vodom i grančica bosiljka.

Napomena: običaji se razlikuju od kraja do kraja, pa i od hrama do hrama. Ovde je opisano ono što je najčešće u hramovima Srpske pravoslavne crkve. Kad nešto nije jasno, pitaj sveštenika u svom hramu: on ima poslednju reč, ne mi.